Која је разлика између машина за ласерско заваривање и машина за плазма заваривање

Ласерска технологија је сазрела, а машине за ласерско заваривање постале су једна од главних опреме за заваривање. Ласерско заваривање је употреба високоенергетских ласерских импулса за локално загревање радног предмета, постепено преносећи топлоту у унутрашњост радног предмета, топљењем радног предмета да би се формирао специфичан растопљени базен, чиме се постиже сврха заваривања.
Машина за ласерско заваривање је нова врста методе заваривања, коју углавном карактерише заваривање прецизних делова, брзо заваривање танких плочастих материјала и основна деформација заварених предмета. Постепено је продирао у различите индустрије и постепено заменио већину тржишта традиционалних машина за заваривање плазма. Дакле, која је разлика између машина за ласерско заваривање и машина за плазма заваривање?
Сличност између машина за ласерско заваривање и плазма заваривања лежи у томе што оба припадају општем заваривању снопом, које претвара електричну енергију у топлотну енергију и може заварити материјале високе тачке топљења. Могу се формирати двостраним заваривањем.
Разлика између ласерског заваривања и заваривања плазма је у томе што је ласер машине за ласерско заваривање монохроматски, специфичан и корелирани ток фотона, са снагом ласера ​​до 106-129в/цм2. Штавише, апарат за плазма заваривање припада суженом луку, са плазма луком углавном од 106в/цм2. Температура машине за ласерско заваривање је много виша од температуре апарата за плазма заваривање. Опрема за ласерско заваривање је сложена и разноврсна, са релативно високим трошковима, док апарати за плазма заваривање имају једноставну структуру и релативно ниске трошкове.
Машине за ласерско заваривање се углавном користе у индустријама са високим захтевима за прецизношћу као што су аутомобилска каросерија, шине локомотива, медицинске машине и електронски производи. Штавише, машине за плазма заваривање се углавном користе у индустријама са ниским захтевима за прецизност, као што су легуре бакра, легуре титанијума, угљенични челик, нерђајући челик и алуминијум, који се обично користе у индустријској производњи великих размера.